Martifal. Neko bi pevao māni [narodne pesme], a mi bismo joj pokrili lice crvenom maramom. Stavila bi svoju ruku u činiju. Oni bi prethodno stavili činiju ispod ruža tokom cele noći. Svi bi stavili ponešto unutra, šta god su želeli. Onda bi devojka kojoj smo stavljali crvenu maramu vadila [predmete] iz činije i držala ih. Neko bi pevao māni. […] Potom bi upitala: ‘Čije je ovo?’ Neko bi rekao: ‘To je moje’. Onda bi pevali māni. […] Za Hederlez bismo stavili glinenu činiju ispod ruža tokom cele noći. Svi iz komšiluka bi nešto stavili, sledećeg dana, martifal. Kuvali bismo lokum za njih. Te velike bašte… atmosfera je bila drugačija… komšije… svaki komšiluk je imao svoj martifal.
Kamila Turbedar je rođena 1941. godine u Mitrovici. Nakon što je ostala bez oca u Drugom svetskom ratu, Turbedarova se neko vreme selila sa svojom majkom i braćom sve do grobnice sultana Murata na Gazimestanu. Potom je došla u Prištinu i naučila zanat od frizera iz Beograda. Turbedarova je postala prva frizerka u Prištini. Ona i danas radi u svom salonu, u kojem nekad je sređivala frizure velikih zvaničnika iz cele Jugoslavije.