Ovde sam stranac. Ja sam iseljenik […] iako živim ovde već pet godina, naučila sam jezik […] Moj dečko je odavde […] I ne vidim sebe kao iseljenika ili kao stranca, to uvek shvatim kao da je reč o iseljeniku kome je dat status i ko je prepun privilegijama […] naročito ovde na Kosovu, gde se nalazi velika međunarodna zajednica […] Često me pitaju: ‘Da li radite u EULEKS-u?’ ili ‘Da li radite u KFOR-u?’ ili je jedno ili je drugo pitanje. Nikada ne misle da mogu raditi u organizaciji civilnog društva […]
I to dolazi i sa ideologijom, jer ove institucije imaju politiku ili su sprovodili jedan posao ovde koji je imao neke posledice, ili nije ispunjavao očekivanja društva ovde. Tako da, vratimo se na to kako se osećam ovde […] uvek osećam da moram biti pažljiva jer me ne doživljavaju kao osobu […] I uvek mislim, ako me ljudi znaju, oni će shvatiti šta pokušavam da radim i neće me smatrati, ili se nadam da me neće smatrati, kao osobu koja ima pokroviteljski pristup. Ili kao stranac koji pokušava da im kaže kako to funkcioniše, ‘Jer ona je stranac, u njenoj zemlji stvari su drugačije, stvari fuksionišu i ona može…’ Ne, zapravo, ni u mojoj zemlji stvari ne funkcionišu tako dobro (smeje se).
Cristina Marí je rođena u Ibici u Španiji u septembru 1989. Studirala je novinarstvo u Madridu, Bukureštu i Utrehtu. Ona je prvi put došla na Kosovo na jednom backpack putovanju, a onda se vratila na stažiranje u “Kosovo 2.0.” gde trenutno radi kao menadžer programa. Ona trenutno živi u Prištini.