Prištinski ljudi po zimi bi uglavnom bili u svojim domovima, provodeći zimske noći igrajući turu. Mi deca, priča ću malo o mom životu, moj otac je znao više od stotinu priča, moja majka je znala toliko ili još više pesama i narodnih pesama, slično moje sestre bi pevale mani [narodne pesme] i pričale bi mi zagonetke, moje starije sestre, kad bismo išli na spavanje, naš otac bi okupio sve nas, petero dece, četiri sestre i jednan brat zajedno i moj otac bi nam pričao priču, moja majka bi uzela posudu i otpevala narodnu pesmu, jer naravno nismo imali darbuku i tamburu kod kuće, tako da je bilo ovako. Jedna od mojih sestara zadržala bi tempo sa kašikom, muzički tempo. U izvesnom smislu, zimske noći su izgledale tako, s druge strane priče koje nam je otac ispričao, majčine pesme i poeme, zagonetke koje su moje sestre vrlo često ispričale jedna drugoj, mislim da sve ove stvari su biseri narodne književnosti. Pod uticajem ovih bisera, zaljubio sam se sa turskom književnim folklorom i počeo sam da pišem pesme u osnovnoj školi.
Enver Baki je rođen 1943. godine u Prištini. On je poznat pisac i pesnik u turskoj zajednici na Kosovu. Baki je diplomirao na Odsjeku za turski jezik i književnost u Visokoj pedagoškoj školi. 1963. godine radio je za Radio Prištinu na turskom jeziku. Do 1969. bio je odgovoran za dečiji program. Baki je jedan od osnivača turskog nedeljnika Tan, gde je radio od kraja 60-ih do kasnih 80-tih kao glavni urednik. Bio je u upravnom odboru za časopise Čevren i Kuš. Danas je u penziji i živi sa svojom porodicom u Prištini.